Банатска везена капица / Banatska vezena kapica
Банатске везене капице („капица”) првенствено су носиле Српкиње, као део традиционалне и свечане народне ношње. Ношење капице могло је, поред брачног стања, да указује и на друштвени положај. Банатске везене капице израђиване су од различитих материјала, чији су квалитет и украшавање зависили од тога да ли су биле намењене за свакодневно ношење или за свечане прилике. Капице за свакодневну употребу могле су се израђивати од ланеног примера или памучног платна финијег на додир, за свечане прилике од свиле која пружа елегантан изглед, а за зимски период или за богатију, свечанију израду користио се сомот.Посебност банатских златовезних капица јесте рељефни (испупчени) вез, који се постиже тако што се мотив нацртан на картону исече по облику, скробним лепком (ћиришем) залепи на основни материјал, а затим се преко те површине затеже метална нит. Она се пришива танком нити у боји основног материјала, која се током пришивања са обичних страна повлачи према средини, чиме вез постаје рељефан. Као украс користе се и перле, шљокице, свилени и метални конац. Степен украшавања зависи од прилике, али и од животног доба: невестинске капице су најраскошније. Ови мотиви се и данас појављују на нашим народним ношњама које чувају традицију, на реконструисаним капицама или чак у модерним делима текстилне уметности.
Banatske vezene kapice („kapica”) prvenstveno su nosile Srpkinje, kao deo tradicionalne i svečane narodne nošnje. Nošenje kapice moglo je, pored bračnog stanja, da ukazuje i na društveni položaj. Banatske vezene kapice izrađivane su od različitih materijala, čiji su kvalitet i ukrašavanje zavisili od toga da li su bile namenjene za svakodnevno nošenje ili za svečane prilike. Kapice za svakodnevnu upotrebu mogle su se izrađivati od lanenog platna ili pamučnog platna finijeg na dodir, za svečane prilike od svile koja pruža elegantan izgled, a za zimski period ili za bogatiju, svečaniju izradu koristio se somot.Posebnost banatskih zlatoveznih kapica jeste reljefni (ispupčeni) vez, koji se postiže tako što se motiv nacrtan na kartonu iseče po obliku, skrobnim lepkom (ćirišem) zalepi na osnovni materijal, a zatim se preko te površine zateže metalna nit. Ona se prišiva tankom niti u boji osnovnog materijala, koja se tokom prišivanja sa obe strane povlači prema sredini, čime vez postaje reljefan. Kao ukras koriste se i perle, šljokice, svileni i metalni konac. Stepen ukrašavanja zavisi od prilike, ali i od životnog doba: nevestinske kapice su najraskošnije. Ovi motivi se i danas pojavljuju na našim narodnim nošnjama koje čuvaju tradiciju, na rekonstruisanim kapicama ili čak u modernim delima tekstilne umetnosti.