Употреба српских пешкира сеже вековима у прошлост, а они су важни реквизити како у свакодневном животу, тако и у свечаним приликама. Ови ткани предмети обично су израђивани од лана или памука, а њихов јединствен изглед давао им је вез техником „писања иглом”. Биљни мотиви и људске фигуре који се на њима виде попримају разноврсне облике од регије до регије. Имали су изузетан значај током породичних ритуала, нарочито свадби, као декоративни елементи или вредни поклони.
У српској традицији пешкир превазилази обичну практичност: сматрао се правим статусним симболом који су девојке носиле у брак као део свог девојачког спреме (руха). Били су незаобилазни и у верском животу, те су се радо користили, на пример, за украшавање црквених иконостаса.
 

Upotreba srpskih peškira seže vekovima у prošlost, a oni су važni rekviziti kako u svakodnevnom životu, tako i u svečanim prilikama. Ovi tkani predmeti obično su izrađivani od lana ili pamuka, a njihov jedinstven izgled davao im je vez tehnikom „pisanja iglom”. Biljni motivi i ljudske figure koji se na njima vide poprimaju raznovrsne oblike od regije do regije. Imali su izuzetan značaj tokom porodičnih rituala, naročito svadbi, kao dekorativni elementi ili vredni pokloni.
U srpskoj tradiciji peškir prevazilazi običnu praktičnost: smatrao se pravim statusnim simbolom koji su devojke nosile u brak kao deo svog devojačkog spreme (ruha). Bili su nezaobilazni i u verskom životu, te su se rado koristili, na primer, za ukrašavanje crkvenih ikonostasa.