Српски пешкири (пешкир) су традиционални текстилни предмети који се вековима користе како у свакодневном животу, тако и у свечаним приликама. Њихов основни материјал је најчешће памук или ланено платно, а за њихово украшавање примењиван је карактеристичан вез техником „писања иглом”. У њиховом фонду мотива, поред биљне орнаментике, појављују се и прикази људских фигура, у различитим облицима у зависности од регије. Посебно важну улогу имали су на свадбама и другим породичним догађајима, где су се користили као поклони или декорација.
У српској народној култури пешкир није био само употребни предмет, већ је имао и статусну вредност, те је представљао неизоставан део невестиног мираза. Поред тога, значајна улога му је припадала и у сакралном простору, попут црквених обреда и украшавања иконостаса.
 

Srpski peškiri (peškir) su tradicionalni tekstilni predmeti koji se vekovima koriste kako u svakodnevnom životu, tako i u svečanim prilikama. Njihov osnovni materijal je najčešće pamuk ili laneno platno, a za njihovo ukrašavanje primenjivan je karakterističan vez tehnikom „pisanja iglom”. U njihovom fondu motiva, pored biljne ornamentike, pojavljuju se i prikazi ljudskih figura, u različitim oblicima u zavisnosti od regije. Posebno važnu ulogu imali su na svadbama i drugim porodičnim događajima, gde su se koristili kao pokloni ili dekoracija.
U srpskoj narodnoj kulturi peškir nije bio samo upotrebni predmet, već je imao i statusnu vrednost, te je predstavljao neizostavan deo nevestinog miraza. Pored toga, značajna uloga mu je pripadala i u sakralnom prostoru, poput crkvenih obreda i ukrašavanja ikonostasa.